Close

Not a member yet? Register now and get started.

lock and key

Sign in to your account.

Account Login

Forgot your password?

Miloje Jelisijević

Miloje Jelisijević
(1876-1938)
pešadijski brigadni general

Pešadijski brigadni general, rođen 03.03 1876. godine u Vlakči. Pitomac 29. klase Niže škole Vojne akademije. Učesnik u ratovima od 1912-1913. kao komandir čete V prekobrojnog puka u Ibarskoj vojsci i kao topograf treće armije. Rat 1914-1918 godine završio kao komandant 13 pešadiskog puka. Posle rata do februara 1919 godine komadant “ Dalmatinski trupa”; u Banjaluci formira Banjalučki pešadijski puk; u toku zime 1919/20 komadant “ Drvarskih trupa” na desnom krilu fronta “ Dalmatinskih trupa” duž demarkacione linije; od 20.04 1920 komadant 33 pešadijskog puka; komadant Jadranske pešadijske brigade; od 17.09 1923 godine v.d. komadant Drinske pešadijske brigade; od 10.02 1927 do 12.10.1928 godine pomoćnik komadanta Drinske divizijske oblasti; od 12. 10 1928 fodine redovni profesor iz predmeta “ Ratna služba” na Nižoj školi VA; od 06. 04 1933 godine v.d. načelnika istorijskog odelenja Gl. generalštaba. Unapređen u žin generala 01.12 1925 godine. Odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima III reda dva puta i Karađorđevom zvezdom sa mačevima IV reda dva puta.

General Jelisijević je osnivač i prvi predsednik Udruženja Vlakčana osnovanog 1935 godine u Beogradu.

Govor koji je održao Obren M. Đurić, učitelj u Vlakči, na sahrani Jelisijević Miloja, generala i trostrukog viteza Karađrođeve zvezde sa mačevima

Dragi naš zemljače i zaštitniče

Opraštam se sa Vašim senima u ime Vašeg sela Vlakče, koji Vi ni u poslednjim danima svoga života niste zaboravili. Težak je bio naš bol i odmah je zamukla pesma u našem selu, kada smo saznali za Vašu iznenadnu smrt.

Naše očajanje bilo je u toliko veše što smo svesni da nas Vaša sigurna ruka i Vaše plemenikto srce neće moći više voditi. Vi ste seljačko dete i nikada niste zaboravili da ste dete sa sela. Vi niste spadali u onu seosku decu, koja po svršenoj školi zaboravljaju na svoj rodni kraj i bespovratno raskidaju sa svim uspomenama koje njih vezuju za rodno selo. I u poslednjim trenucima svoga života Vi ste mislili na nas i redovno nas izveštavali o svim Vašim teškim naporima da nas u nevolji pomogne.

Ja neću ovde iznositi Vaše velike vojničke zaslige, pošto su se njima divili naši najveći vojnici.
Isto tako, ne mislim da se zadržavam na iznošenju pojedinih detalja iz Vašeg plodnog života. O tome su već dosta rekli svi oni koji su bili svakodnevno u Vašoj neposrednoj blizini.

Kao učitelj u Vašem rodnom selu i kao jedan od Vaših najbližih saradnika na kulturnom i privrednom podizanju brdovite i siromašne Vlakče, hoću da se oprostim sa Vama u ime svih Vaših zemljaka, izrazim našu najveću zahvalnost.

Još od onog dana, kada se sa svojim mnogobrojnim zemljacima u Beogradu i drugim našim mestima osnovali udruženje Vlakčana, Vi ste počeli kao njegov predsednik da radite organizovano, smišljeno i nesebično na pomaganju svojih siromašnih zemljaka.

Vašom zaslugom i iskrenom pomoći Vaših prijatelja, Vlakčanska škola dobila je više neophodnih nastavnih sredstava i učila, bez kojih se nije mogla ni zamisli uspešna nastava. Vaše udruženje Vlakčana pomoglo je veći broj siromašne Vlakčanske dece i u odelu i u obući i u knjigama. Sem toga, nabavili ste i neophodnu školsku apoteku koja vrlo mnogo znači za ukazivanje prve pomoći u higijenskom i zdravstvenom pogledu.

Iznenadna i neumitna smrt prekinula je Vaše velike zamisli o podizanju nove školske zgrade, osnivanja doma za narodno prosvećivanje i podizanje nove opštinske sudnice.

Danas, seljaci iz Vašeg rodnog sela stoje pogruženi pred Vašim smrtnim odrom, a suze zahvalnice svih Vlakčana pratiće Vas na putu za Vašu večnu kuću. Naša žalost biće veća onog dana, kada procuri voda kroz našu novu seosku česmu, a Vas ne bude bilo među nama. Vi ste vrlo dobro znali da je bezvodna Vlakča odavno vapila za dobrom pijaćom vodom, pa ste Vi prvi i došli na misao da se ne ostane samo na vapajima. Vašom inicijativom i zslugama svih Vaših saradnik, a uz zahvalnu i svesrdnu pomoć svih Vlakčanskih seljaka, ta Vaša plemenita ideja treba ovih dana da se konačno ostvari.

Veliki naš dobrotvore!

Mi smo poslušali Vaše savete i potpuno smo dovršili kanale za polaganje vodovodnih cevi. Naš pismeni izveštaj o tom našem velikom zajedničkom uspehu nije Vas zatekao u životu, pa Vam mi taj izveštaj, avaj, podnosimo ovako usmeno.

Onog dana, kada poteče voda iz onog našeg vodovoda i kada se celo selo bude iskupilo na tu veliku narodnu svečanost, Vi nećete biti među nama i neđete moći videti konačni uspeh Vašeg započetog dela.

Ucveljena suprugo i neutešna kćeri, narod nikada ne zaboravlja svoje iskrene prijatelje, pa će se dostojno odužiti svom velikom zemljaku, – Generalu Milivoju Jelisijeviću. Tog velikog dana za naše siromašno i bezvodno mesto iz očiju vlakčanskih seljaka, koji nisu nikada zaplakali nad sopstvenim nedaćama, ali zato umeju visoko da cene sve plemenite napore, potećiće iskrene suze zahvalnosti.

Plemeniti naš zemljače! Vi ste ostali večiti spomen u svom rodnom selu, a Vaša supruga, Vaša kći i svi Vaši prijatelji mogu se ponositi Vama i uvek se sećati Vas sa najvećim pijetetom.

Kao veran tumač te opšpte tuge i ljubavi prema Vama, kličem Vam poslednji put iz dubine svoje duše:

Hvala Vam i slava plemeniti čoveče.

23. 05. 1938 god. Beograd

 


Ostavite komentar