Close

Not a member yet? Register now and get started.

lock and key

Sign in to your account.

Account Login

Forgot your password?

Mihailo Petrović

Mihailo Petrović
(1884-1913)
srpski pilot

Krajem decembra 1912.g. Kraljevina Srbija je donela odluku da formira vojnu aeroplansku jedinicu sa sedištem na Trupalskom polju u blizini Niša. Eskadrilu je sačinjavalo šest aviona čime se Srbija svrstala medju prvih petnaest zemalja sveta koje su u deceniji posle istorijskog leta braće Rajt imale svoje ratno vazduhoplovstvo. Takodje, zahvaljujući burnoj istoriji i balkanskoj vetrometini, Kraljevina Srbija spada u prvih pet zemalja koje su svoje avione koristile u ratnim dejstvima.

Nažalost, opet zahvaljujući toj istoj istoriji, prva žrtva ratnog vazduhoplovstva je bio Srbin, Mihajlo Petrović, rodjen u šumadijskom selu Vlakča, dvadesetak kilometara od Topole.

Mihajlo Petrović je osnovnu školu završio u rodnom selu a želja za većim znanjem ga je odvela prvo u Kragujevac, u vojno zanatsku školu koju će, iako jedan od najboljih djaka u tom trenutku, razočaran napustiti pred kraj školovanja, nakratko u Beograd, da bi početkom XX veka stigao u Rusiju. Zaposlio se u livnici topova u Petrogradu, gde je zahvaljujući svom predznanju brzo napredovao, ali ga je ruska zima sprečila da ostane u Rusiji. Ozbiljno oboleo, vratio se u zavičaj, godinu dana se oporavljao da bi 1903. upisao Artiljerijsku podoficirsku školu u Kragujevcu koju će završiti kao prvi u klasi. Dobija čin podnarednika, službuje u Nišu, Kragujevcu, da bi zatim bio prekomandovan u Beograd, sada već u činu narednika.

Beograd je tih godina izuzetno zanimljiva varoš. Izmedju ostalog, ovde su dolazili i prvi avijatičari, Rusijan, Čermak, Maslenikov, koji su oduševljavali Beogradjane, medju njima i Petrovića. Dovoljno zainteresovan i hrabar, prijavljuje se na prvi konkurs za avijatičare koji je raspisalo Ministarstvo vojno aprila 1912.g. Medju nekoliko stotina kandidata prolazi rigorozne testove i sa još petoricom kandidata odlazi u Francusku, u malo mesto Etamp, kraj Pariza. Prvi je obavio samostalan let na avionu tipa „Farman 20“, već 29. maja a taj dogadjaj je zabeležio pariski „Figaro“ sa fotografijom preko cele strane i pod naslovom „Neustrašivi i divljenja dostojan let srpskog seržana“. Ponovo prvi u klasi, 23. jula polaže pilotski ispit, dobija diplomu broj 979 i postaje prvi diplomirani srpski pilot.

Cela grupa srpskih avijatičara se vraća u Srbiju januara 1913.g, izmedju dva Balkanska rata i već u martu bivaju upućeni kao pomoć crnogorskoj vojsci koja opseda Skadar u to vreme pod kontrolom Turaka.

Jutro 20. marta 1913. pilot Jugović, kasniji komadant srpskog vazduhoplovstva, kreće u izvidjanje turskih položaja, medjutim zbog jakog vetra mora ubrzo da se prizemlji. Vreme se malo popravlja, na svoj prvi borbeni zadatak kreće pilot narednik Mihajlo Petrović. Zbog moguće promene vremenskih prilika dobija upozorenje da se ne penje preko visine od 800 metara. Trenutno vremensko zatišje koristi da nadleti turske položaje i celu liniju fronta; penje se na visinu od preko 1200 m. okreće ka srpskim linijama i, kako je to uobičajeno, gasi motor i počinje spiralno da ponire prema letilištu kod sela Barbaluši. U trenutku jak i iznenadni udar vetra odozdo podiže letelicu uvis, okreće avion, remen kojim je pilot bio vezan puca, i na užas desetina očevidaca koji su čekali njegov povratak, Mihajlo Petrović ispada iz aviona i kako u to vreme padobran nije bio u upotrebi u vazduhoplovstvu, pada slobodnim padom i gine. Sahranjen je pored crkve u Barbalušiju, da bi aprila 1914. njegovi posmrtni ostaci bili preneseni na Cetinje i bili sahranjeni uz najviše vojne počasti. Oktobra 1931.g. na zahtev porodice prenesen je na beogradsko Novo groblje gde i danas počiva u porodičnoj grobnici.

U Muzeju vazduhoplovstva se čuva bogata memorijalna zbirka koja se sastoji od 76 predmeta koji su pripadali Mihajlu Petroviću, medju njima i sat koji je pilot nosio na poslednjem letu i koji se zaustavio na 09,45, trenutku kada je nesrećni narednik stradao.
Pre dve godine, povodom 120. godišnjice rodjenja, nekoliko entuzijasta iz Vlakče je uspelo da svojim trudom animira srpsku javnost i da obeleži ovaj datum od izuzetnog značaja za naše vazduhoplovstvo i istoriju uopšte. Bili su prisutni predstavnici vojske, vazduhoplovni veterani i pojedini mediji. Na rodnoj kući u Vlakči postoji spomen ploča, ali nije ostvarena ideja da se ona pretvori u spomen muzej.

Predstavnici zavičajnog udruženja „Mihajlo Petrović“ iz Vlakče svake godine polažu venac na grobnicu svog zemljaka pokušavajući da jednog našeg junaka ne prepuste zaboravu.

Tekst pripremio: Slavko Pavošević

 


Ostavite komentar