Ideja da se sve ono najbolje i najumnije što Vlakča ima, okupi na jednom mestu, i na taj način pokuša da pomogne svom selu nije nova, postojala je već nekoliko godina. Kako kod nas ništa ne može da se realizuje ni brzo ni lako, pa čak ni dobra zamisao, trebalo je da prođe dosta vremena dok se rešenje nije nametnulo samo po sebi. A ono je celo vreme bilo tu, pred nosom, samo ga je trebalo uzeti. I tako je iz mračnih dubina zaborava na svetlost dana izronilo ime Mihaila Petrovića, našeg vlakčanina, prvog srpskog pilota, igrom sudbine prve žrtve našeg ali i svetskog ratnog vazduhoplovstva. Intuitivno sam znao i nisam se prevario, da će svi pozvani doći i da će mo zajednički pokušati da od zaborava otrgnemo ime jednog takvog čoveka. Kada smo pravili spisak kandidata za udruženje, jedino čega smo se držali je da je svako ko hoće, ko može i ko zna, dobrodošao. Opredelili smo se pre svega za mlade ljude iz Vlakče koji bi svojim entuzijazmom i energijom davali primer ostalim meštanima a s druge strane za ljude poreklom iz ovog mesta koji su napravili karijere, postali uspešni u raznim oblastima, ali koji vole svoj zavičaj i često mu se vraćaju. Smatrali smo da je njihovo iskustvo, znanje i uticaj neophodno za realizaciju jedne takve ideje. I tako smo se 10. januara 2004 god. prvi put okupili u Vlakči. Kao što se i očekivalo svi pozvani bez obzira na loše vremenske uslove, odazvali su se pozivu što je samo po sebi bio dobar znak. U opuštenoj i vrlo prijatnoj atmosferi vrlo brzo smo se dogovorili šta hoćemo i šta nam je cilj. Kroz afirmaciju imena Mihaila Petrovića i ispravljanja jedne velike istorijske nepravde dogovorili smo se da afirmišemo Vlakču i promovišemo njene ne male potencijale. Takođe smo doneli odluku da to ne radimo kao ad hok družina već da se registrujemo kao udruženje i da funkcionišemo legalno i sa punim legitimitetom. Već 6. februara 2004 god. na sastanku u sali Okružnog suda u Kragujevcu, konkretizovali smo neke od ovih odluka, izabrali rukovodstvo i pokrenuli inicijativu za registraciju udruženja. Prvi ispit udruženje je imalo 20. marta na godišnjicu pogibije Mihaila Petrovića i uspešno ga je položio. U prisustvu velikog broja meštana i brojnih uglednih gostiju sa strane, parastos je u mesnoj crkvi služio Episkop šumadijski Jovan. Opšta ocena je bila da je udruženje sjajno organizovalo ovaj skup i da u njemu postoji potencijal za mnogo veća dela. Sledeći skup smo organizovali 6. juna iste godine na stodvadesetogodišnjicu rođenja Mihaila Petrovića. U saradnji sa muzejom Ratnog vazduhoplovstva iz Beograda, u prostoriji seoske škole organizovana je izložba autentičnih predmeta Mihaila Petrovića. Prikazali smo film o prvom srpskom pilotu, po scenariju i režiji istoričara Šime Oštrića i podelili knjige svim učenicima seoske škole. Na žalost, zbog loših vremenskih uslova, otkazan je planirani aero miting i izložba letilica i vojne poreme. I pored svega opšti utisak je bio sjajan.

I na kraju šta još reći o nama. Na žalost, aktuelni trenutak u kome delujemo ne ide nam na ruku s obzirom na opštu letargiju i bezparicu u društvu. Ipak, Udruženje može svojim potencijalom i snagom autoriteta svojih članova da prevaziđe takvu situaciju. Da li će u tome uspeti zavisi isključivo od njega.

sekretar udruženja

Dragi Švabić