Ideja da se sve ono najbolje i najumnije što Vlakča ima, okupi na jednom mestu, i na taj način pokuša da pomogne svom selu nije nova, postojala je već nekoliko godina. Kako kod nas ništa ne može da se realizuje ni brzo ni lako, pa čak ni dobra zamisao, trebalo je da prođe dosta vremena dok se rešenje nije nametnulo samo po sebi. A ono je celo vreme bilo tu, pred nosom, samo ga je trebalo uzeti. I tako je iz mračnih dubina zaborava na svetlost dana izronilo ime Mihaila Petrovića, našeg vlakčanina, prvog srpskog pilota, igrom sudbine prve žrtve našeg ali i svetskog ratnog vazduhoplovstva. Intuitivno sam znao i nisam se prevario, da će svi pozvani doći i da će mo zajednički pokušati da od zaborava otrgnemo ime jednog takvog čoveka. Kada smo pravili spisak kandidata za udruženje, jedino čega smo se držali je da je svako ko hoće, ko može i ko zna, dobrodošao. Opredelili smo se pre svega za mlade ljude iz Vlakče koji bi svojim entuzijazmom i energijom davali primer ostalim meštanima a s druge strane za ljude poreklom iz ovog mesta koji su napravili karijere, postali uspešni u raznim oblastima, ali koji vole svoj zavičaj i često mu se vraćaju. Smatrali smo da je njihovo iskustvo, znanje i uticaj neophodno za realizaciju jedne takve ideje. I tako smo se 10. januara 2004 god. prvi put okupili u Vlakči.   opširnije