Ideja da se sve ono najbolje i najumnije što Vlakča ima, okupi na jednom mestu, i na taj način pokuša da pomogne svom selu nije nova, postojala je već nekoliko godina. Kako kod nas ništa ne može da se realizuje ni brzo ni lako, pa čak ni dobra zamisao, trebalo je da prođe dosta vremena dok se rešenje nije nametnulo samo po sebi. A ono je celo vreme bilo tu, pred nosom, samo ga je trebalo uzeti. I tako je iz mračnih dubina zaborava na svetlost dana izronilo ime Mihaila Petrovića, našeg vlakčanina, prvog srpskog pilota, igrom sudbine prve žrtve našeg ali i svetskog ratnog vazduhoplovstva. Intuitivno sam znao i nisam se prevario, da će svi pozvani doći i da će mo zajednički pokušati da od zaborava otrgnemo ime jednog takvog čoveka. Kada smo pravili spisak kandidata za udruženje, jedino čega smo se držali je da je svako ko hoće, ko može i ko zna, dobrodošao. Opredelili smo se pre svega za mlade ljude iz Vlakče koji bi svojim entuzijazmom i energijom davali primer ostalim meštanima a s druge strane za ljude poreklom iz ovog mesta koji su napravili karijere, postali uspešni u raznim oblastima, ali koji vole svoj zavičaj i često mu se vraćaju. Smatrali smo da je njihovo iskustvo, znanje i uticaj neophodno za realizaciju jedne takve ideje. I tako smo se 10. januara 2004 god. prvi put okupili u Vlakči. opširnije
Aktivnosti
29.06.2011.
U godini teške ekonomske krize i besparice uspeli smo da održimo tradiciju obeležavanja godišnjice rođenja prvog srpskog pilota Mihaila Petrovića i to na izuzetno atraktivan način.Opšti utisak svih naših gostiju je da je ovogodišnja manifestacija do sada bila najuspešnija.Gosti su dočekani i posluženi u školskom dvorištu a nakon toga smo se svi prošetali do rodne kuće Mihaila Petrovića.Nakon intoniranja himne u izviđenju hora „Biljur“ iz Beograda vence su položili predsednik Vazduhoplovnog fonda „Pilot Mihailo Petrović“ Zlatomir Grujić i predsednik Vazduhoplovnog saveza Srbije Labud Bulatović.Nakon kratkog zadržavanja na fudbalskom igralištu gde je bio postavljen balon,koji na žalost zbog vetra nije mogao da poleti,program smo nastavili u školskom dvorištu.U sklopu programa imali smo sjajnu prezentaciju budućeg muzeja u Vlakči a koju će te uskoro moći da vidite na našem sajtu.
Fotografije sa ove manifestacije možete pogledati ovde.
13.04.2011.
I ove godine, delegacija našeg Udruženja je, na dan pogibije pilota Mihaila Petrovića, posetila njegov grob i položila venac. Sa nama su bili i predstavnici drugih udruženja kao i ljubitelji i poštovaoci našeg Ratnog vazduhoplovstva. Nakon polaganja venaca i prigodnih govora, naši prijatelji iz Vazduhoplovnog fonda „Pilot Mihailo Petrović“ organizovali su nam posetu Muzeju Vazduhoplovstva na Surčinu. Fotografije sa ovih događanja možete pogledati ovde.
13.04.2011.
U organizaciji Vazduhoplovnog fonda „Pilot Mihailo Petrović“ održan je svečani skup posvećen liku i delu prvog srpskog pilota Mihaila Petrovića. Skup je održan u Komandi vazduhoplovstva u Zemunu. Brojne goste pozdravio je jedan od osnivača Fonda i predsednik „Udruženja penzionisanih vojnih letača i padobranaca Srbije“ Zlatomir Grujić. Inače, skupu su prisustvovali i pitomci našeg Ratnog vazduhoplovstva, a ovom prilikom je organizovan i prigodan kulturno-umetnički program. Pogledajte galeriju.
Rođen je 1958. godine u Kragujevcu, po zanimanju pravnik, tek
1996. godine odlucio je da mu hobi postane profesija i počinje s
poslom fotoreportera u nedeljniku "Svetlost"... (opširnije)
Rodjen 6.2.1957. u Beogradu.
Po zanimanju dipl. turizmolog.
Kao dugogodišnji zaljubljenik u Vlakču i njene prirodne lepote, aktivno je učestvovao u pripremi ovog sajta, korisnim savetima i tekstovima.
Vazduhoplovni inženjer i savezni vazduhoplovni inspektor u penziji.Predsednik je udruženja za negovanje valduhoplovnih tradicija sa sedištem u Beogradu... (opširnije)
Kontrolor letenja u penziji i jedan od naših najboljih poznavaoca istorije jugoslovenskog vazduhoplovstva. Rođen je 03.08. 1939. godine u Zemunu. (opširnije)
Rođen 1932. godine u Pančevu gde mu je otac službovao. Osnovnu školu , gimnaziju i studije jugoslovenske književnosti i srpskohrvatskog jezika završio je u Beogradu (opširnije)
